Преузето са сајта фбр монитор са линка
У Ворд формату кривична пријава мож да се преузме са линка.
Овде имате пример
кривичне пријаве против учесника преговора о Косову, уз напомену да према одредбама
члана 280. ст. 3. Законика о кривичном поступку потпис подносиоца пријаве
није обавезан, тако да се пријава може поднети и анонимно.
Пријава се подноси
надлежном јавном тужилаштву према пребивалишту пријављених, али је овакву пријаву
боље поднети на адресу неколико или свих ниже наведених јавних тужилаштава, како
би шансе за покретање кривичног поступка биле веће.
1. Републичко јавно тужилаштво, Немањина 22-26, тел. 3613-734
2. Тужилаштво за организовани криминал, Устаничка 29, тел.
3082-670
3. Више тужилаштво, Савска 17а, тел. 3601-400, 3601-401
4. Прво основно јавно тужилаштво у Београду (бивше Прво,
Друго, Треће, Четврто и Пето општинско јавно тужилаштво), Савска 17а, тел.
3601-400, 3601-401
5. Друго основно јавно тужилаштво у Београду (бивша општинска
јавна тужилаштва у Сопоту, Младеновцу, Лазаревцу и Обреновцу), Савска 17а, тел.
3601-400, 3601-401
6. Апелационо тужилаштво, Савска 17а, тел. 3601-400, 3601-401
На основу члана 282. ст. 1. Кривичног Законика (“Сл.
гласник РС”, бр. 72/2011, 101/2011 и 121/2012) подносим
КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ
Против:
због тога што су:
са представницима самопроглашене
државе Косово, противно Уставу Републике Србије, под покровитељством
Европске уније, дуже време водили преговоре који за крајњи циљ и суштинску
последицу имају фактичко отцепљење Аутономне
покрајине Косово и Метохија, што би за последицу имало угрожавање
суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије, а који
преговори су кулминирали дана 19.04.2013. године у Бриселу, парафирањем
последњег споразма, чији је садржај, као и садржај раније потписаних споразума,
остао сакривен од грађана Републике Србије, а којима је између Србије и Аутоном
покрајине Косово и Метохија успостављена међународна државна граница, која
има сва обиљежја државне границе између суверених држава, и којима је
предвиђено целокупна територија Аутономне Републике, укључујући и нокупирани
део на северу, у потпуности пређе под суверенитет, територијални
интегритет и правни поредак самопроглашене државе Косово,
чиме су у стицају починили два
кривична дела ПРОТИВ УСТАВНОГ УРЕЂЕЊА И БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, и то:
1. кривично дело угрожавања
територијалне целине Републике Србије, из члана 307. Кривичног Законика
(“Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр.,
72/2009, 111/2009 и 121/2012), који гласи:
Угрожавање територијалне целине
Члан 307
“(1) Ко силом или на други
противуставан начин покуша да отцепи неки део територије Србије или да део те територије припоји другој држави, казниће
се затвором од три до петнаест година.”
2. водећи преговоре са представницима
самопроглашене државе Косово, противно Уставу Републике Србије, прихватили
и признали окупацију Аутономне покрајине Косово и Метохија,
чиме су као саучесници починили
кривично дело признавања окупације
дела Републике Србије – Аутономне покрајине Косова и Метохија, из члана
306. Кривичног Законика (“Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 –
испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009 и 121/2012), који гласи:
Признавање капитулације или окупације
Члан 306
“Грађанин Србије који потпише или
призна капитулацију или прихвати или призна окупацију Србије или појединог
њеног дела, казниће се затвором најмање десет година.”
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Поред тога, уводним
одредбама Устава Републике Србије изричито је прописано:
“Полазећи од државне традиције
српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији,
полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије
Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и
да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих
државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и
Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима, грађани Србије доносе
Устав …”, из чега је видљиво да је Покрајина Косово и Метохија саставни
део територије Републике Србије, и да из таквог положаја Покрајине следе уставне
обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на
Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима.
Одредбама члана 114. Устава Републике
Србије прописано је председник Републике, пред Народном скупштином полаже
заклетву чији почетни део гласи:
″Заклињем се да ћу све своје снаге
посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући
и Косово и Метохију као њен саставни део, …”
Одредбама члана 8. Устава прописано
је да је територија Републике Србије јединствена и недељива и да је
граница Републике Србије неповредива, а мења се по поступку предвиђеном за
промену Устава.
Одредбама члана 12. ст. 2. Устава
прописано је да право грађана на покрајинску аутономију и локалну
самоуправу подлеже само надзору уставности и законитости.
Одредбама члана 97. ст. 1. тач.
1. Устава прописано је Република Србија уређује и обезбеђује:
сувереност,
независност, територијалну целовитост и безбедност Републике
Србије, њен међународни положај и односе са другим државама и међународним
организацијама.
Одредбама члана 194. ст. 1. – 3.
Устава прописано је:
Правни поредак Републике Србије је
јединствен.
Устав је највиши правни акт Републике
Србије.
Сви закони и други општи акти донети
у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом.
Из Устава Републике Србије савршено
јасно да ни председник Републике, ни Влада, ни премијер, ни Скупштина, ни било
који други појединачни и колективни орган нема било каква права и овлаштења
водити било какве преговоре са било ким о Уставом утврђеном правном поретку
Републике Србије и положају и правном статусу њене територијалне целовитости и
делова (покрајина), што значи да су сви појединци који су пријављени овом
пријавом, а који врше одређене државне функције Републике грубо прекорачили
овлаштења која им Устав даје у вршењу њихових послова.
Надлежност владе дефинисана је чланом
123. Устава РС који гласи:
Члан 123.
Влада:
1. утврђује и води политику,
2. извршава законе и друге опште
акте Народне скупштине,
3. доноси уредбе и друге опште
акте ради извршавања закона,
4. предлаже Народној скупштини
законе и друге опште акте и даје о њима мишљење кад их поднесе други предлагач,
5. усмерава и усклађује рад органа
државне управе и врши надзор над њиховим радом,
6. врши и друге послове одређене
Уставом и законом.
“Споразум” потписан у Бриселу није
политички, него правни акт, за чије доношење по том члану, ни по било ком
закону, нису надлежни ни премијер, ни Влада, ни председник Републике.
Једини орган за доношење правних
аката јесте Народна Скупштина РС.
Пошто ни по Уставу, ни по закону,
нису овлаштени да воде преговоре о статусу Космета, сви договори и
споразуми који су досадашњи преговарачи потписали у вези статуса и положаја те
покрајине и права њених грађана, су неуставни, а самим тим и ништави,
због чега не могу производити било какве правне поседице и обавезе за Републику
Србију.
Овим последњим докуметом који је дана
19.04.2013. године парафиран у Бриселу, премијер Ивица Дачић се, у име
Република Србија и њених грађана, неовлаштено и противуставно одрекао сваког
суверенитета и територијалног интегритета над Аутономном покрајином Косово и
Метохија, тако да по том споразуму, уколико би се применио, грађани ове
покрајине де фацто више не би имали положај статус грађана Републике Србије,
нити би били под било каквим правним ингеренцијама Републике Србије.
Оваквим споразумом не само да се
угрожава територијална целина Републике Србије и признаје окупација
Космета, него се и сви грађани Космета препуштају на милост и немилост
“властима” самопроглашене државе Косово и страној војној сили која је ту
покрајину и окупирала.
Даље, овим споразумима се суверенитет
самопроглашене “државе” Косово проширује и на територију слободног северног
дела покрајине који се састоји од четири општине и територије чија
површина заузима преко 1.000 км2.
Да је пријава основана може се видети
из краће анализе документа парафираног у Бриселу (чије парафирање је само једна
од фаза противуставне делатности инкриминисаних лица, што је видљиво из наслова
документа који се назива “Први Споразум о принципима
нормализације односа”):
“Нормализације односа” – између кога?
Републике Србије и самопроглашене
“државе” Косово.
“1. Формираће се
Удружење/Заједница већински српских општина на Косову. Чланство ће бити отворено
за све друге општине, ако се о томе сложе чланови.”
У ком правном субјекту ће се
формирати “Удружење/Заједница већински српских општина”?
У самопроглашеној “држави” Косово,
јер у Републици Србији не постоји “Косово” као правни субјект, него само
Аутономна покрајина Косово и Метохија?
Да ли држава Србија има било какве
правне ингеренције по одредбама ове тачке?
Нема.
Где је правни основ за ово решење у
Уставу и законима Републике Србије?
Нема га.
“2. Удружење/Заједница биће
формирана доношењем статута. Њено расформирање може се обавити искључиво по
одлуци општина чланица. Правне гаранције биће обезбеђене у складу с важећим
законом и уставним правом (укључујући правило двотрећинске већине).”
У складу са чијим важећим законом и
уставним правом ће бити обезбеђене правне гаранције?
Самопроглашене “државе” Косово, јер
Аутономна покрајина Косово и Метохија нема Устав, него статут.
Да ли држава Србија има било какве
правне ингеренције по одредбама ове тачке?
Нема.
Где је правни основ за ово решење у
Уставу и законима Републике Србије?
Нема га.
“3. Структуре Удружења/Заједнице
биће успостављене на истим темељима као и постојећи статут Заједнице косовских
општина, нпр. председник, потпредседник, скупштина, веће.”
Да ли држава Србија има било какве
правне ингеренције по одредбама ове тачке?
Нема.
Где је правни основ за ово решење у
Уставу и законима Републике Србије?
Нема га.
“4. У складу с надлежностима
дефинисаним у Европској повељи о локалној самоуправи и косовским законом,
општине чланице ће имати право да сарађују на колективној примени својих
овлашћења путем Удружења/Заједнице. Удружење/Заједница ће у потпуности
надгледати области привредног развоја, образовања, здравства, урбанизације и
руралног уређења.”
Да ли држава Србија има било какве
правне ингеренције по одредбама ове тачке?
Нема.
Општине чланице ће имати право да
сарађују на колективној примени својих овлашћења путем Удружења/Заједнице у
складу са надлежностима дефинисаним косовским законом, тј. законима
самопроглашене “државе” Косово.
Где је правни основ за ово решење у
Уставу и законима Републике Србије?
Нема га.
“5. Удружење/Заједница ће користити
додатна овлашћења која јој доделе централне власти.”
Чије централне власти?
Самопроглашене “државе” Косово.
Да ли држава Србија има било какве
правне ингеренције по одредбама ове тачке?
Нема.
Где је правни основ за ово решење у
Уставу и законима Републике Србије?
Нема га.
“6. Удружење/Заједница ће имати
улогу представника у односима са централним властима и у ту сврху имаће место у
саветодавном већу заједница. У реализацији ове улоге предвиђена је надзорна
функција.”
Чијим централним властима?
Властима самопроглашене “државе”
Косово.
Да ли држава Србија има било какве
правне ингеренције по одредбама ове тачке?
Нема.
Где је правни основ за ово решење у
Уставу и законима Републике Србије?
Нема га.
“7. На Косову ће постојати једна
полиција, под називом Косовска полиција. Све полицијске јединице на северу
Косова биће интегрисане у оквир Косовске полиције. Плате ће бити исплаћиване
искључиво од стране Косовске полиције.”
“На Косову” значи у самопроглашеној
“држави” Косово, под називом и у оквиру Косовске полиције.
Плате неће бити исплаћиване од
Републике Србије, него искључиво од стране самопроглашене “државе” Косово.
Да ли држава Србија има било какве
правне ингеренције по одредбама ове тачке?
Нема.
Где је правни основ за ово решење у
Уставу и законима Републике Србије?
Нема га.
“8. Члановима других српских
безбедносних структура биће понуђено место у одговарајућим косовским
структурама.”
Опет у структурама самопроглашене
“државе” Косово.
Да ли држава Србија има било какве
правне ингеренције по одредбама ове тачке?
Нема.Где је правни основ за ово
решење у Уставу и законима Републике Србије?
Нема га.
“9. Биће именован регионални
командант полиције за четири већински српске општине на северу (Северна
Митровица, Звечан, Зубин поток и Лепосавић). Командант овог региона биће
косовски Србин предложен од стране Министарства унутрашњих послова, са списка
достављеног од стране четири начелника општина у име Заједнице/Удружења. Састав
Косовске полиције на северу одражаваће етнички састав становништва четири
општине. (Биће именован још један регионални командант за општине Јужна
Митровица, Србица и Вучитрн). Регионални командант четири северне општине сарађиваће
с другим регионалним командантима.”
Да ли држава Србија има било какве
правне ингеренције по одредбама ове тачке?
Нема.
Где је правни основ за ово решење у
Уставу и законима Републике Србије?
Нема га.
“10. Правосудна власт биће
интегрисана и деловаће у правном оквиру Косова.
Апелациони суд у Приштини ће
успоставити комисију у којој ће већину чинити српске судије и која ће бити
надлежна за све већински српске општине.
Једно одељење овог Апелационог суда,
сачињено и од административног особља и судија, имаће стално седиште у северној
Митровици (Окружни суд у Митровици). Свака комисија тог одељења састојаће се
већином од српских судија. Одговарајуће судије учествоваће у раду зависно од
природе датог случаја.”
Опет све у структурама и у правном
оквиру (по законима) самопроглашене “државе” Косово.
Да ли држава Србија има било какве
правне ингеренције по одредбама ове тачке?
Нема.
Где је правни основ за ово решење у
Уставу и законима Републике Србије?
Нема га.
“11. Локални избори биће
организовани у општинама на северу 2013. године, уз подршку ОЕБС-а и у складу с
косовским законом и међународним стандардима.”
Поново у складу са законима
самопроглашене “државе” Косово.
Да ли држава Србија има било какве
правне ингеренције по одредбама ове тачке?
Нема.
Где је правни основ за ово решење у
Уставу и законима Републике Србије?
Нема га.
“12. План примене са временским
оквиром биће направљен до 26. априла. При примени овог споразума поштоваће се
принцип транспарентног финансирања.”
“Споразум” парафиран 19.04.2013., а
план примене биће направљен у року од 7 дана?
Нико у Републици Србији не треба да
га прихвати и потврди?
Чак ни грађани Републике Србије на
Космету, на које се директно односи?
Да ли држава Србија има било какве
правне ингеренције по одредбама ове тачке?
Нема.
Где је правни основ за ово решење у
Уставу и законима Републике Србије?
Нема га.
“13. Преговарачке стране ће
интензивирати разговоре о секторима енергетике и телекомуникација и окончати их
до 15. јуна.”
Где је правни основ за ово решење у
Уставу и законима Републике Србије?
Нема га.
“14. Договорено је да ниједна страна
неће блокирати, нити охрабривати друге да блокирају напредак друге стране на
путу ка Европској унији.”
Ко може да остварује “напредак друге
стране на путу ка Европској унији”?
Аутономна покрајин Косово и Метохија
сигурно не може.
Само суверене Државе.
Где је правни основ за ово решење у
Уставу и законима Републике Србије?
Нема га.
“15. Две стране ће формирати
Комитет за примену, уз подршку Европске уније.”
Које две стране?
Оне које су преговарале: Република
Србија и самопроглашена “држава” Косово.
Где је правни основ за ово решење у
Уставу и законима Републике Србије?
Нема га.
“Копију Споразума, на основу
којег је урађен превод, парафирао је у петак у Бриселу премијер Србије Ивица
Дачић уз пропратни текст: “Овиме потврђујем да је ово текст предлога о чијем ће
прихватању или одбијању обе стране поднети своје одлуке”.”
Које две стране?
Оне које су преговарале: Република
Србија и самопроглашена “држава” Косово.
Ко ће у име Републике Србије донети одлуку
о прихватању или одбијању текста предлога:
Влада Републике Србије.
Има ли премијер Ивица Дачић који је
текст парафирао уставно право да потпише овакав текст?
Нема.
Да ли држава Србија има било какве
правне ингеренције по одредбама овог документа?
Нема.
Где је правни основ у Уставу
Републике Србије да појединци политичари или цела влада Републике Србије могу
да преговарају о садржају тог документа?
Нема га.
Према одредбама овог акта Држава
Србија нема никаква права.
Али зато има обавезе по тачкама 13.,
14. и 15.:
13. Да са “другом страном”
интензивира “разговоре” о секторима енергетике и телекомуникација и оконча их
до 15. јуна.
14. Не само да не блокира, него и да
не охрабрује друге да блокирају напредак самопроглашене “државе” Косово на путу
ка Европској унији што је привилегија само суверених држава.
15. Да заједно са “другом
страном” формира Комитет за примену, уз подршку Европске уније, како би на
терену присилила Србе са Космета (који никада неће прихватити овај “споразум”)
да га “добровољно” прихвате.
Важно је напоменути да се применом
овог срамном, штетног и противуставног “споразума”, који је без преседана
не само у српској, него и у светској историји, нанела немерљива штета
независности и територијалном интегритету Републике Србије и њеном вековима
стицаном угледу.
Истовремено би се Србији и њеним
грађанима нанела и непроцењива материјална и нематеријална штета, јер се
оваквим актом Србија де фацто одриче захтева за накнаду материјалне и
нематеријалне штете проузроковане током и након НАТО агресије – све до
данас (пљачка државне и приватне имовине од стране сецесиониста и страних
физичких и правних лица који су опљачкали, “купили” или на било који други
начин стекли државну и приватну имовину), која се мери у хиљадама
милијарди УС долара.
Тиме би се држава Србија одрекла и до
сада неопљачканог дела државне и приватне имовине, чија вредност је чак и много
већа од до сада одузете и уништене имовине (само вредност рудног богатства и
сировина процењује се на око 3.500 милијарди УС долара, док вредност земљишта и
осталог природног богатства вероватно нико није у стању ни приближно
проценити).
“Споразумом” би се, поред тога, де
фацто амнестирали од кривичне, политичке и сваке друге одговорности сви
појединци и све државе које су учествовале у НАТО агресији 1999. године,
и то за сва кривична дела почнињена на тлу покрајине од оружане побуне
1996. до данас.
Докази о свему
наведеном су опште познати, с обзиром да поједине детаље о преговорима
лица из ове пријаве готово свакодоневно износе у медијима, а до сада потписани
споразуми могу се добити од Владе Републике Србије.
У
______________
Подносилац пријаве:
_______________________
У Ворд формату кривична пријава мож да се преузме са линка.
